Odgovori na ova pitanja ne zavise samo od prisustva doma\u0107ih \u017eivotinja u \u0161umskim podru\u010djima. Neophodni su adekvatno upravljanje, dobro poznavanje ekolo\u0161kih procesa i razumevanje me\u0111usobnih odnosa izme\u0111u \u017eivotinja, \u0161umskih ekosistema i ljudi.<\/p>\n\n
Apokalipti\u010dni naslovi, potresni snimci pra\u0161ine i dima koji prekrivaju nebo \u2013 sve smo to imali priliku da vidimo tokom proteklih letnjih meseci. Sada, kada je jesen u punom jeku, nada da \u0107e hladniji deo godine doprineti obnovi degradiranih ekosistema uliva nam optimizam. Me\u0111utim, pored izve\u0161tavanja o ljudima koji su bili primorani da napuste svoje domove, veoma malo pa\u017enje posve\u0107eno je uticaju ovakvih razornih prirodnih katastrofa na divlje \u017eivotinje. <\/p>\n\n
Kada do\u0111e do po\u017eara katastrofalnih razmera, divlje \u017eivotinje gube ne samo svoja stani\u0161ta i skloni\u0161ta ve\u0107 \u010desto i \u017eivote. Po\u017eari visokog intenziteta, koji zahvataju kro\u0161nje drve\u0107a, mogu ozbiljno naru\u0161iti biolo\u0161ka svojstva zemlji\u0161ta, uni\u0161titi stabla koja slu\u017ee za gne\u017e\u0111enje i dovesti do uginu\u0107a \u017eivotinjskih vrsta koje se sporo kre\u0107u i nisu u mogu\u0107nosti da pobegnu. Kada je pravilno planirana i sprovedena, ispa\u0161a u \u0161umskim podru\u010djima mo\u017ee smanjiti nagomilavanje lako zapaljivog biljnog materijala i doprineti smanjenju rizika od \u0161umskih po\u017eara. Me\u0111utim, uspe\u0161nost ove prakse zavisi od adekvatnog upravljanja i primene interdisciplinarnih stru\u010dnih znanja.<\/p>\n\n
Odr\u017eavanjem niske \u017ebunaste i druge vegetacije u donjim slojevima \u0161ume, doma\u0107e \u017eivotinje mogu doprineti tome da eventualni po\u017eari ostanu ograni\u010deni na povr\u0161inske slojeve vegetacije, uz ni\u017ei intenzitet \u0161irenja vatre. Na taj na\u010din pove\u0107avaju se mogu\u0107nosti da divlje \u017eivotinje izbegnu po\u017ear, da odrasla stabla pre\u017eive, a da se ekosistem oporavi u znatno kra\u0107em periodu, potencijalno za nekoliko meseci umesto vi\u0161e decenija. <\/p>\n\n
Trenutno je u razli\u010ditim evropskim zemljama ispa\u0161a u \u0161umskim podru\u010djima zabranjena ili u velikoj meri ograni\u010dena. Evropska agro\u0161umarska federacija (EURAF) sprovela je analizu pravnog okvira koji reguli\u0161e ispa\u0161u u \u0161umskim podru\u010djima \u0161irom Evropske unije<\/a>, kao odgovor na dokument Evropske komisije \u201eIntegrisana komunikacija o \u0161umskim po\u017earima<\/a>\u201d (Integrated Wildfire Communication), objavljen ranije tokom 2026. godine. Jedan od glavnih zaklju\u010daka ove analize jeste da je nacionalno zakonodavstvo u velikoj meri zastarelo i da \u010desto ne dozvoljava ispa\u0161u u \u0161umama. Ovakva ograni\u010denja zasnivaju se na ranijem shvatanju da ispa\u0161a doma\u0107ih \u017eivotinja mo\u017ee imati negativne posledice po \u0161umske ekosisteme<\/a>, uklju\u010duju\u0107i sabijanje zemlji\u0161ta, prekomernu ispa\u0161u i usporavanje rasta i razvoja drve\u0107a.<\/p>\n\n Kada je re\u010d o me\u0111usobnim odnosima divljih i doma\u0107ih \u017eivotinja, \u010desto preovladava previ\u0161e pojednostavljeno shvatanje. Veliki predatori napadaju doma\u0107e \u017eivotinje, pa se zbog toga smatra da ih u svim okolnostima treba fizi\u010dki razdvojiti. Iako je ovakav pristup razumljiv, on zanemaruje \u010dinjenicu da biljojedi imaju klju\u010dnu ulogu u o\u010duvanju zdravih \u0161umskih ekosistema.<\/p>\n\n Povratak velikih predatora, poput vukova, u evropske \u0161ume dodatno uslo\u017enjava ovu problematiku. Ogra\u0111ivanje \u0161umskih podru\u010dja ili trajno dr\u017eanje doma\u0107ih \u017eivotinja u zatvorenim objektima mo\u017ee spre\u010diti sukobe izme\u0111u doma\u0107ih \u017eivotinja i predatora, ali istovremeno omogu\u0107ava nekontrolisano nagomilavanje lako zapaljive vegetacije u donjim slojevima \u0161ume. Realisti\u010dno i odr\u017eivo re\u0161enje podrazumeva ponovno uklju\u010divanje \u010doveka u upravljanje ovim ekosistemima. Profesionalni pastiri, uz primenu savremenih tehnologija virtuelnog ogra\u0111ivanja, kori\u0161\u0107enje tradicionalnih pasa \u010duvara stada i obezbe\u0111ivanje no\u0107nih obora, omogu\u0107avaju doma\u0107im \u017eivotinjama da ostvaruju svoju va\u017enu ekolo\u0161ku ulogu, uz istovremenu za\u0161titu stada i divljih predatora.<br\/> <\/p>\n\n Zabrinutost koja je dovela do uvo\u0111enja zakonskih ograni\u010denja ipak nije u potpunosti neopravdana. Nekontrolisana ispa\u0161a doma\u0107ih \u017eivotinja u \u0161umskim podru\u010djima, bez odgovaraju\u0107eg nadzora, zaista mo\u017ee dovesti do o\u0161te\u0107enja mladih stabala, guljenja kore drve\u0107a i sabijanja zemlji\u0161ta. Me\u0111utim, klju\u010d uspeha le\u017ei u adekvatnom upravljanju <\/strong>ispa\u0161om. Planska i kontrolisana ispa\u0161a u \u0161umskim podru\u010djima zasniva se na pravilnom odre\u0111ivanju vremena i trajanja ispa\u0161e, kontrolisanoj gustini naseljenosti \u017eivotinja i njihovom planskom preme\u0161tanju izme\u0111u pa\u0161nja\u010dkih povr\u0161ina. Cilj nije nekontrolisano pu\u0161tanje stada u \u0161umu, ve\u0107 usmerena i ciljana ispa\u0161a kojom se smanjuje koli\u010dina lako zapaljivog biljnog materijala, bez naru\u0161avanja prirodnog obnavljanja \u0161umske vegetacije. Prema tome, izazov nije samo u ponovnom uvo\u0111enju doma\u0107ih \u017eivotinja u \u0161umske ekosisteme, ve\u0107 pre svega u razumevanju na\u010dina na koji se ispa\u0161om mo\u017ee adekvatno upravljati kako bi se smanjio rizik od \u0161umskih po\u017eara, uz istovremeno o\u010duvanje dobrobiti doma\u0107ih \u017eivotinja, biodiverziteta i dugoro\u010dne prirodne obnove \u0161uma.<\/p>\n\n Uspe\u0161na primena ispa\u0161e u \u0161umskim podru\u010djima podrazumeva mnogo vi\u0161e od samog ponovnog uvo\u0111enja doma\u0107ih \u017eivotinja u \u0161umske ekosisteme. Ona zahteva stru\u010dnjake koji razumeju pona\u0161anje i dobrobit \u017eivotinja, ekologiju \u0161umskih ekosistema, prevenciju \u0161umskih po\u017eara, kao i prakti\u010dne aspekte upravljanja ispa\u0161om. Razvoj ovakvih interdisciplinarnih znanja i ve\u0161tina predstavlja jedan od izazova na koje projekat HALE nastoji da odgovori.<\/strong><\/em><\/p>\n\n Suprotno shvatanju da ispa\u0161a nu\u017eno dovodi do degradacije \u0161umskog zemlji\u0161ta, kontrolisana ispa\u0161a mo\u017ee stimulisati njegovu biolo\u0161ku aktivnost. Izmet i urin doma\u0107ih \u017eivotinja doprinose vra\u0107anju va\u017enih hranljivih materija u povr\u0161inske slojeve zemlji\u0161ta, stvaraju\u0107i povoljne mikrostani\u0161ne uslove za ki\u0161ne gliste, koprofagne tvrdokrilce i larve insekata. Ovi organizmi, zauzvrat, doprinose aeraciji zemlji\u0161ta, pobolj\u0161avaju njegovu sposobnost zadr\u017eavanja vode i predstavljaju va\u017enu osnovu lanaca ishrane u \u0161umskim ekosistemima. Na taj na\u010din odr\u017eavaju se slo\u017eeni biolo\u0161ki procesi koji mogu biti ozbiljno naru\u0161eni ili potpuno uni\u0161teni tokom katastrofalnih \u0161umskih po\u017eara.<\/p>\n\n Gusta i ujedna\u010dena \u017ebunasta vegetacija ograni\u010dava prodiranje sun\u010deve svetlosti i smanjuje raznovrsnost biljnih vrsta, \u0161to mo\u017ee negativno uticati i na populacije ptica. Kontrolisana ispa\u0161a u \u0161umskim podru\u010djima doprinosi prore\u0111ivanju guste vegetacije u donjim slojevima \u0161ume, stvaraju\u0107i mozai\u010dnu strukturu vegetacije. Ovakva prostorna struktura omogu\u0107ava pticama koje se hrane insektima lak\u0161e kretanje i pronala\u017eenje hrane, dok vrstama koje se gnezde na zemlji pru\u017ea odgovaraju\u0107a skloni\u0161ta u blizini otvorenih povr\u0161ina. Istovremeno, o\u010duvanje starih stabala obezbe\u0111uje pogodna mesta za gne\u017e\u0111enje vrsta poput sova i detli\u0107a, koje koriste \u0161upljine u drve\u0107u. Raznovrsna struktura vegetacije mo\u017ee doprineti stvaranju razli\u010ditih stani\u0161ta i pove\u0107anju dostupnosti hrane za divlje \u017eivotinje, iako konkretni efekti zavise od lokalnih ekolo\u0161kih uslova i intenziteta ispa\u0161e.<\/p>\n\n Kada je re\u010d o dobrobiti doma\u0107ih \u017eivotinja, prednosti agro\u0161umarskih sistema znatno prevazilaze obezbe\u0111ivanje osnovne za\u0161tite od nepovoljnih vremenskih uslova. Istra\u017eivanja i aktivnosti organizacija kao \u0161to je Irski agro\u0161umarski forum<\/strong><\/em> (Irish Agroforestry Forum \u2013 IAF) ukazuju na to da drve\u0107e u silvopastoralnim sistemima mo\u017ee imati zna\u010dajnu ulogu u o\u010duvanju zdravlja \u017eivotinja. Kro\u0161nje drve\u0107a stvaraju povoljnije mikroklimatske uslove, ubla\u017eavaju\u0107i toplotni stres tokom leta, dok u zimskom periodu mogu doprineti pove\u0107anju temperature na pa\u0161njacima za nekoliko stepeni. Time se omogu\u0107ava produ\u017eavanje perioda ispa\u0161e na otvorenom i smanjuje potreba za dr\u017eanjem \u017eivotinja u zatvorenim objektima, kao i stres povezan sa ograni\u010denim prostorom i kretanjem. Pored toga, dostupnost lisne mase drve\u0107a i \u017ebunja kao dodatnog izvora hrane, poput li\u0161\u0107a vrbe ili leske, omogu\u0107ava doma\u0107im \u017eivotinjama da obogate obrok mineralnim materijama, uklju\u010duju\u0107i cink i kobalt, koje drve\u0107e svojim dubokim korenovim sistemom usvaja iz dubljih slojeva zemlji\u0161ta. Pojedine biljne materije, poput tanina prisutnih u li\u0161\u0107u, mogu imati antiparazitsko dejstvo i doprineti smanjenju potrebe za primenom hemijskih antiparazitskih sredstava, uz istovremeno povoljno delovanje na zdravlje i funkciju digestivnog sistema. Konzumiranje ovakvih biljaka mo\u017ee predstavljati i jedan od oblika prirodnog pona\u0161anja \u017eivotinja usmerenog na ubla\u017eavanje zdravstvenih tegoba.<\/p>\n\n U Centralnoj Evropi, Nema\u010dko udru\u017eenje za agro\u0161umarstvo<\/strong><\/em> (German Agroforestry Association \u2013 DeFAF) isti\u010de zna\u010daj silvopastoralnih sistema u ubla\u017eavanju toplotnog stresa kod doma\u0107ih \u017eivotinja i regulisanju vodnog re\u017eima zemlji\u0161ta. Istra\u017eivanja koja navodi DeFAF pokazuju da goveda mogu po\u010deti da do\u017eivljavaju toplotni stres ve\u0107 pri temperaturama od 20 \u00b0C, ukoliko je relativna vla\u017enost vazduha visoka. Kro\u0161nje drve\u0107a u silvopastoralnim sistemima mogu doprineti sni\u017eavanju temperature vazduha ispod kro\u0161nji i do 6 \u00b0C, \u010dime se ubla\u017eava negativan uticaj visokih letnjih temperatura na metabolizam, zdravstveno stanje i proizvodnju mleka kod goveda. Osim toga, dubok korenov sistem drve\u0107a doprinosi stvaranju takozvanog \u201eefekta sun\u0111era\u201d u zemlji\u0161tu, pobolj\u0161avaju\u0107i infiltraciju i zadr\u017eavanje vode. Na taj na\u010din vegetacija u donjim slojevima \u0161umskih ekosistema mo\u017ee du\u017ee zadr\u017eati odgovaraju\u0107i nivo vla\u017enosti tokom su\u0161nih perioda, \u010dime se usporava isu\u0161ivanje biljnog materijala i smanjuje rizik od stvaranja uslova pogodnih za nastanak i \u0161irenje po\u017eara.<\/p>\n\n Na kraju, doma\u0107e \u017eivotinje ne mogu samostalno doprineti o\u010duvanju \u0161uma \u2013 za to im je neophodna saradnja sa ljudima. Ponovno uvo\u0111enje ispa\u0161e u \u0161umska podru\u010dja doprinosi unapre\u0111enju dobrobiti ljudi, ne samo kroz za\u0161titu naseljenih mesta i smanjenje potrebe za masovnim evakuacijama stanovni\u0161tva usled po\u017eara, ve\u0107 i kroz ponovno prepoznavanje zna\u010daja pastirskog zanimanja, koje ima va\u017enu dru\u0161tvenu i ekolo\u0161ku ulogu. Finansijska podr\u0161ka stalnom prisustvu pastira i sprovo\u0111enju odgovaraju\u0107ih za\u0161titnih mera omogu\u0107ava da se tradicionalno sto\u010darstvo, koje je u mnogim podru\u010djima gotovo zaboravljeno, razvije u va\u017ean instrument prevencije i za\u0161tite od katastrofalnih posledica klimatskih promena.<br\/><\/p>\n\n \u0160irom mediteranskog regiona razvijene su brojne inicijative koje su vremenom prerasle u uspe\u0161ne primere dobre prakse, centre razmene znanja i iskustava, kao i modele saradnje usmerene ka ja\u010danju otpornosti prirodnih podru\u010dja na klimatske promene. U ju\u017enoj \u0160paniji<\/strong><\/em>, u okviru inicijative Red de \u00c1reas Pasto-Cortafuegos de Andaluc\u00eda (Mre\u017ea pa\u0161nja\u010dkih protivpo\u017earnih pojaseva Andaluzije), vi\u0161e od 200 lokalnih pastira dobija finansijsku naknadu za organizovanje ispa\u0161e ovaca i koza du\u017e strate\u0161ki raspore\u0111enih protivpo\u017earnih koridora u dr\u017eavnim \u0161umama. Vi\u0161e od 100.000 \u017eivotinja odr\u017eava preko 6.000 hektara protivpo\u017earnih pojaseva, spre\u010davaju\u0107i nagomilavanje lako zapaljive vegetacije. Na ovaj na\u010din tro\u0161kovi odr\u017eavanja protivpo\u017earnih povr\u0161ina za lokalne samouprave smanjuju se i do 75% u pore\u0111enju sa primenom mehani\u010dke opreme, dok se istovremeno obezbe\u0111uje stabilan izvor prihoda za sto\u010dare u ruralnim podru\u010djima.<\/p>\n\n Dalje na zapadu, u planinskim podru\u010djima unutra\u0161njosti Portugalije<\/strong><\/em>, u okviru pilot-programa uvedena je ispa\u0161a stada autohtone rase planinskih koza (Cabra Jarmelista<\/em>), opremljenih ogrlicama za virtuelno ogra\u0111ivanje. Koze se koriste za kontrolisanu ispa\u0161u guste \u017ebunaste vegetacije, naro\u010dito \u017eukve i bodljikavog \u0161iblja, \u010dime se odr\u017eavaju otvoreni koridori sa mozai\u010dnom strukturom vegetacije. Na ovaj na\u010din doprinosi se za\u0161titi ugro\u017eenih planinskih naselja od \u0161umskih po\u017eara, uz istovremeno o\u010duvanje autohtonih rasa doma\u0107ih \u017eivotinja kojima preti nestanak.<\/p>\n\n U planinskim podru\u010djima Abru\u010da, u centralnoj Italiji<\/strong><\/em>, tradicionalna sezonska selidba stoke izme\u0111u letnjih i zimskih pa\u0161njaka (transumanza)<\/em>, koju je UNESCO prepoznao kao nematerijalnu kulturnu ba\u0161tinu, danas dobija novu ulogu u prilago\u0111avanju klimatskim promenama i ja\u010danju otpornosti prirodnih ekosistema. Tradicionalne lokalne rase ovaca koriste planinske pa\u0161njake, rubove \u0161uma i povr\u0161ine obrasle \u017ebunastom vegetacijom na ve\u0107im nadmorskim visinama. Jagnje\u0107e meso dobijeno od odgovaraju\u0107ih rasa ovaca iz ovog regiona mo\u017ee se plasirati na tr\u017ei\u0161te pod oznakom za\u0161ti\u0107enog geografskog porekla (PGI) \u201eAgnello del Centro Italia<\/em>\u201d, pod uslovom da su ispunjeni propisani zahtevi u pogledu proizvodnje. Uz \u0161iroku primenu tradicionalnih maremano-abru\u0161kih pastirskih pasa \u010duvara stada (Cani da Presa\/Pastore Abruzzese), ovakav na\u010din uzgoja omogu\u0107ava kontrolu biljne biomase i odr\u017eavanje otvorenih povr\u0161ina na rubovima \u0161uma, uz istovremenu za\u0161titu doma\u0107ih \u017eivotinja i omogu\u0107avanje njihovog su\u017eivota sa autohtonim populacijama vukova.<\/p>\n\n Ciljana i kontrolisana ispa\u0161a u \u0161umskim podru\u010djima mo\u017ee imati daleko ve\u0107i zna\u010daj nego \u0161to se na prvi pogled \u010dini. Kada se integri\u0161e u regionalne planove upravljanja prirodnim podru\u010djima, ona predstavlja jednu od strategija prevencije \u0161umskih po\u017eara sa najve\u0107im potencijalom za \u0161iroku primenu, uz relativno niske tro\u0161kove i povoljne ekolo\u0161ke efekte. Me\u0111utim, prelazak sa pojedina\u010dnih primera dobre prakse na sistemsku primenu \u0161irom Evrope zahteva promene kako u javnim politikama, tako i u obrazovanju. <\/p>\n\n Da bi doma\u0107e \u017eivotinje mogle efikasno doprineti za\u0161titi \u0161uma i ljudskih \u017eivota, dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije moraju, pre svega, modernizovati zastarele nacionalne propise kojima se ure\u0111uje upravljanje \u0161umama<\/strong><\/em>, a koji \u010desto ne prave razliku izme\u0111u \u0161tetne, nekontrolisane ispa\u0161e i korisnih silvopastoralnih praksi koje doprinose prevenciji po\u017eara. Podjednako je va\u017eno ulagati u infrastrukturu i podr\u0161ku tradicionalnom pa\u0161nja\u010dkom sto\u010darstvu<\/strong><\/em>, kroz obuku pastira za kori\u0161\u0107enje savremenih tehnologija, poput virtuelnog ogra\u0111ivanja i mera za\u0161tite stada od predatora, kao i obezbe\u0111ivanje odgovaraju\u0107e finansijske naknade za va\u017ene ekosistemske usluge koje pru\u017eaju. Iznad svega, istinska primena pristupa \u201eJedno zdravlje\u201d (One Health)<\/strong><\/em> podrazumeva prepoznavanje \u010dinjenice da se za\u0161tita ljudskih naselja od katastrofalnih \u0161umskih po\u017eara ne mo\u017ee posmatrati odvojeno od dobrobiti doma\u0107ih \u017eivotinja, egzistencije sto\u010dara i pastira, kao ni o\u010duvanja \u0161umskog biodiverziteta. Ponovnim uvo\u0111enjem obu\u010denih pastira i adekvatno upravljanih stada u \u0161umske ekosisteme ne posti\u017ee se samo smanjenje koli\u010dine lako zapaljivog biljnog materijala, ve\u0107 se doprinosi i obnovi funkcionalnih, biolo\u0161ki raznovrsnih i otpornih ekosistema, sposobnih da se prilago\u0111avaju promenljivim klimatskim uslovima.<\/p>\n\n Projekat HALE nema za cilj da razvija potpuno nova re\u0161enja zanemaruju\u0107i postoje\u0107a znanja i iskustva. Naprotiv, tokom naredne dve godine na\u0161 cilj je da razvijemo prvi integrisani obrazovni program koji \u0107e se oslanjati na rezultate prethodnih inicijativa u oblasti agro\u0161umarstva i dobrobiti \u017eivotinja. Program \u0107e biti namenjen obrazovanju i osposobljavanju budu\u0107ih stru\u010dnjaka iz prakse, poljoprivrednih savetodavaca i drugih profesionalaca, sa ciljem unapre\u0111enja njihovih znanja i kompetencija kroz interdisciplinarni pristup. Znanja i iskustva ste\u010dena kroz prethodne projekte, kao \u0161to su FIRE RES<\/a> (Horizon 2020), Shep4eco<\/a>(Erasmus+) i ShepForBio<\/a>(LIFE), predstavlja\u0107e dragocene i komplementarne izvore stru\u010dnih informacija, \u010dime \u0107e se dodatno osna\u017eiti doprinos projekta HALE sprovo\u0111enju konkretnih aktivnosti i primeni odr\u017eivih re\u0161enja u praksi.<\/p>\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako temperature rastu, a \u0161umski po\u017eari sve vi\u0161e ugro\u017eavaju prirodna podru\u010dja i lokalne zajednice \u0161irom Evrope, sve ve\u0107a pa\u017enja posve\u0107uje…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":776,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-774","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-clanak"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/774","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=774"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/774\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":862,"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/774\/revisions\/862"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/776"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=774"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=774"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hale-erasmus.eu\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=774"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/hale-erasmus.eu\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/image-1-1024x524.png\")
Dilema predatora<\/h2>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/hale-erasmus.eu\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/image-2.png\")
Kako ispa\u0161a doprinosi obnovi i o\u017eivljavanju \u0161uma<\/h2>\n\n
Za\u0161to su nam potrebni pastiri, a ne samo \u017eivotinje<\/h2>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/hale-erasmus.eu\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/image-3.png\")
Dalji koraci<\/h2>\n\n